ИТАЛИЈА: У два претходна наврата, 2009. и 2015. године, преко 120 светских лидера — председника, премијера, монарха, шефова држава — окупило се под једним кровом на климатској конференцији. То су остала највећа појединачна окупљања светских лидера било где.
Слична галаксија је у шкотском граду Глазгову ове недеље, за још једну климатску конференцију, или ЦОП 26, скраћено за Конференција страна (Оквирне конвенције УН о климатским променама) која почиње данас.
Због тога се Глазгов вероватно појављује у истој лиги као Копенхаген (2009) или Париз (2015). Али разлика не може бити оштрија.
Глазгов је требало да буде „процедурална” ЗП, чији је главни посао био да финализује правила и процедуре које ће регулисати спровођење Париског споразума.
Ова правила и процедуре су углавном финализоване, али један кључни део је висио на ватри због великих неслагања: одредбе које се односе на стварање новог механизма за трговину емисијама. Глазгов би требало сматрати успешним ако је у стању да испоручи оволико.
Међутим, околности су додатно оптеретиле Глазгов, јер је због пандемије одржан годину дана касније.
За шест година колико је свет провео препирући се око Париског споразума, климатска криза се погоршала. Дошло је до низа екстремних временских појава — поплава, шумских пожара, топлотних таласа, од којих су многи у развијеном свету.
Такође, ЦОП у Глазгову долази месецима након најновијег извештаја ИПЦЦ-а (Међувладиног панела за климатске промене) који упозорава да ће свет можда бити једва две деценије удаљен од тога да постане топлији за више од 1,5 степена Целзијуса од прединдустријских времена. Ово је кључна прекретница коју, како каже наука, свет у идеалном случају треба да избегне достизање, или бар да одложи што је више могуће.
Два потенцијална резултата из Глазгова о којима се највише говори су споразум сваке земље да прихвати циљну годину нето нула негде средином века, и посвећеност да своје климатске акционе планове учине јачим и амбициознијим. Али и једно и друго тренутно изгледа крајње нереално. - ИНДИЈСКИ ЕКСПРЕС
